WeBible

А цар Соломун цароваше над свијем Израиљем.

А ово бијаху кнезови његови: Азарија, син Садоков, намјесник;

Елиореф и Ахија, синови Сисини, писари; Јосафат, син Ахилудов, паметар;

Венаја, син Јодајев, војвода; а Садок и Авијатар свештеници;

А Азарија син Натанов, бјеше над приставима; а Завуд, син Натанов, први вијећник, пријатељ царев;

А Ахисар управитељ дворски; а Адонирам син Авдин над царским посленицима.

И имаше Соломун дванаест пристава по свему Израиљу, који храњаху цара и сав дом његов; по мјесец дана у години сваки бијаше дужан хранити.

А ово су им имена: син Уров у гори Јефремовој;

Син Декеров у Макасу и у Салвиму и Вет-Семесу и Елону Вет-ананском;

Син Еседов у Арувоту; под њим бијаше Сохот и сва земља Еферова;

Син Авинадавов над свијем крајем Дорским; жена му бјеше Тафата кћи Соломунова;

Вана син Ахилудов над Тенахом и Мегидоном и свијем Вет-Саном, који је до Сартане под Језраелом, од Вет-Сана до Авел-Меола, до преко Јок-Меама;

Син Геверов у Рамоту Галадском; имаше села Јаира сина Манасијина у Галаду и крај Арговски у Васану, шездесет великих градова са зидовима и пријеворницама мједенијем;

Ахинадав син Идов у Маханајиму;

Ахимас у Нефталиму; и он бјеше ожењен кћерју Соломуновом Васематом;

Вана син Хусајев у Асиру и у Алоту;

Јосафат син Фарујин у Исахару;

Симеј син Илин у Венијамину;

Гевер син Уријев у земљи Галадској, у земљи Сиона цара Аморејскога и Ога цара Васанскога; један бјеше пристав у тој земљи.

Јуде и Израиља бијаше много као пијеска покрај мора; и јеђаху и пијаху и весељаху се.

А Соломун владаше свијем царствима од ријеке до земље Филистејске и до међе Мисирске, и доношаху даре и служаху Соломуну свега вијека његова.

А храна Соломунова бијаше на дан тридесет кора бијелога брашна, и шездесет кора другога брашна;

Двадесет волова угојенијех и двадесет с паше, и сто оваца, осим јелена и срна и дивокоза и угојенијех птица.

Јер он владаше свуда с ову страну ријеке од Тапсе до Газе, над свијем царствима с ову страну ријеке, и бјеше миран са свију страна унаоколо.

И живљаху Јуда и Израиљ без страха, сваки под својом лозом и под својом смоквом, од Дана до Вирсавеје, свега вијека Соломунова.

И имаше Соломун четрдесет тисућа коња за јаслима за кола своја, и двадесет тисућа коњика.

И пристави храњаху цара Соломуна и све који долажаху за сто цара Соломуна, сваки свога мјесеца, и не дадијаху да се чега премакне.

А јечам и сламу за коње и за мазге доношаху на мјесто гдје бијаху, сваки како му бијаше одређено.

И Бог даде мудрост Соломуну и разум врло велик и срце пространо као пијесак на бријегу морском.

Јер мудрост Соломунова бијаше већа од мудрости свијех источнијех народа и од све мудрости Мисирске.

Мудрији бијаше од свакога човјека, и од Етана Езраита и од Емана и од Халкола и од Дарде, синова Маоловијех; и разгласи се име његово по свијем народима унаоколо.

И изговори три тисуће прича, и бијаше пјесама његовијех тисућа и пет.

Говорио је и о дрвећу, од кедра на Ливану до исопа који ниче из зида; говорио је и о стоци и о птицама и о бубинама и о рибама.

И долажаху од свијех народа да чују мудрост Соломунову, од свијех царстава на земљи, који чуше за мудрост његову.